ЗАПЈЕВАЋУ, А ИМАМ И КОМЕ
Запјеваћу, a имам o коме,
O великом витезу србскоме, Осветнику крвавијех рана, Од Косова до данашњих дана, Вођи Србске Републике нове, A Радован Караџић се зове! Кад Србину пропаст запријети, Турци у рат кидисали, клети, Рад прошлости, покоља и међа, Усташе нам удариле c леђа, C плановима папског Ватикана, Да постану владари Балкана. Сину муња c небеских висина, A мутна се заталаса Дрина, Плану огањ, a из огња тога, Ето вође народа србскога, Крст му златни у десници сија, Свак би реко — Громовник Илија, Србски витез без страха и мане, Алал вјера, брате, Радоване! Пјевало се у доба Новака: „Друмови ће пожељет' Турака", A данас их мало ко и срета, Радован се Романијом шета... Романијо, горо од јунака, Гдје си крила Старину Новака, Данас скривај брата Радована Од крвника и србских душмана. Нека вуци планином се шећу, A орлови нека пролијећу... Страшно ли је Романијом проћи, A камо ли Радовану доћи! |
