СЕСТРО ВИЛО С РОМАНИЈЕ
Сестро, вило
нагоркињо,
Са високе Романије, Са планине која вјерно, Соколове српске крије, Па ми причај o мом роду И o нашим недаћама, Јер се пуних шест вјекова Зло догађа међу нама. Шта смо Богу згријешили, Те се на нас не обрће, Него овај јадни народ Вјечно страда и посрће? Међ' Србима слоге нема, Брат издаје брата свога, И то траје непрекидно Од Косова проклетога.
То се, ево, потврдило
И овијех тужних дана — Хоће, вило, да ухвате Караџића Радована! Поједини властодршци Мисле да се обогате, Губале их паре, које За српске им главе плате! Него моја сестро вило, Ти знаш боље ове јаде, Шта то људи на власт' што су Од народа свога раде? Је л' истина, како кажу, Да ће предат' српске вође, Међу њима Радована, На крвнички суд да дође? Могу ли се јадни Срби У спас његов понадати, Да га гора Романија Крвницима неће дати?
„О, гусларе, што ме
питаш
И вријеђаш моје ране, Када видиш и сам да смо Доживјели црне дане!
Нама више спаса нема,
Пропаде нам Српство мило, Зло је на нас, са свих страна, Без узмака ударило, Да покоре, да униште Овај јадни народ мали... Под силом смо отоманском Своју вјеру сачували, Борили се шест вјекова И гинули за спас рода, A имали, мимо друге, Издајица и изрода. Али ових задњих дана Највише се намножише, Зато нам се, јадном Српству, И сам видиш — црно пише. Хоће да нас обезвјере, Да не знамо ко смо, шта смо, Јер им смета то што вјеру Прађедовску сачувасмо!
A Косово што помињеш,
Због њега нас баксуз прати, Пропало се, колико смо За њ' морали крви дати!
Од косовске зле
вечере
Кренуле су српске свађе И од тада, па до данас, Свака мука Србе снађе. Од кад изда Вук Лазара, Издајство нас стално прати И велики Карађорђе Због издаје главом плати. Али није никад било Јада, као ових дана, Отимљу се ко ће предат' Караџића Радована! Тешко земљи и народу Кад на црне гране дође, Да продаје крвницима Прослављене своје вође. Продавају оне што су На бранику земље били, Да би боље олошима Свјетским срца насладили.
Мало им је било што
су
Послали им Слободана, Но сад хоће, пошто-пото Да ухвате Радована
И Младића генерала,
Команданта војске српске, Вребају га да ухвате Плаћеничке банде мрске. Крајишник је већ ухваћен, A због чега, брате мили, Зато што су тешки покољ Браће Срба спријечили. Не чудим се оним' што су Из свијета бијелога, Јер су они вјечно били Против Српства несрећнога. Вазда су нас нападали И границе прекрајали И нељудски, без повода, Са Србима поступали. Но се чудим нашем јаду И неслози од давнина, Зашто мора вазда Србин Дизат' руку на Србина? Зашто му је туђин пречи Од рођеног свога брата, Па на срамну ступи страну Освајача и џелата, И постаде вјерни слуга, Крвавијем убицама, Ако ово зло настави, Moj гусларе, тешко нама! Издајници земље своје Америци обећаше Да ће Хагу испоручит' Соколове славне наше, За мизерну шаку пара Да одрже народ c њима, Тешко оној земљи, која Такве људе на власт има. A судови наши ђе су, Не било их, Боже, више, Зашто ову тешку бруку Своје земље дозволише, Да биране српске главе Крвницима испоруче, Зар катили бјелосвјетски, Да им суде, да их муче?
Окле нико никад од
њих
Жив изићи неће више, Ето наши несрећници Шта од браће урадише!
A тај хашки суд је
створен
Ради Срба несрећније', Исто као Голи оток Што је био некад прије. Милошевић сам се брани На суд', као сирјак љути И свијету доказује Да су Срби нападнути.
A тај напад планираше
Најмоћније свјетске силе, Да би онда, после тога Србе за све окривиле! Бранио је Милошевић Своју земљу нападнуту, Па је зато отишао По великом зломе путу... Они што су против Српства, Што их нигдје било није Са народом за вријеме Срамне НАТО-агресије, Побјегли су из Србије, Да се спасе, тијех дана, Да би после кукавички Ухапсили Слободана,
Ово нико у свијету
Урадио досад није - Продавао челне људе Своје вјере и нације. Зар чувене генерале, Каквих мало свијет има, Испоручит на суд хашки Српског рода крвницима?! И то оне генерале, Своју земљу што бранише, Па ко ће је, после овог' Кад затреба бранит' више? Шпијуни се амерички На све стране растрчаше, Да пронађу и прокажу Те хероје славне наше. Нема никог да им смета, Раде шта им одговара, A изроди помажу им, Рад' фотеље и рад' пара.
Караџића и Младића
По свакоме јаду траже И огромне паре нуде Ко ће за њих да им каже.
Они су им главна
мета,
Много су им јада дали, Јер остварит' не могоше Оно што су планирали! A Радован Караџић се Романијом гором шета, Око њега поуздана, Соколова српских, чета. Ни птица им прић' не може, A камо ли људска нога, Сви су спремни да погину За славнога вођу свога. Па запјевај, мој гуслару, То никаква тајна није, Да Радован налази се На врх горе Романије! Не крије се, но одмара, Испод јела високијех, Па нека му неко приђе Од тих рђа, ако смије!
A то они добро знају,
Но не смију да ударе, Узалуду народ страше, Узалуду нуде паре, И траже га тамо ђе се Налазио никад није, Измишљају разна мјеста Од поћера ђе се крије, Да пред свјетским моћницима Оправдају како себе, Нападају српска села Без повода и потребе. A ja c братом Радованом Сједим на врх Романије, Та планина одвајкада Гласовите Србе крије. Старина је Новак некад Хајдуково по њој прије, Сва га сила отоманска Тамо могла наћи није! A пећина Новакова Налази се у тој гори, Kojoj никад неће моћи Прић' убице и злотвори.
Та пећина опјевана
У вријеме зимских дана, Чува српског славног вођу Караџића Радована.
Да је Принцип умакао
Кроз потјере онда швапске, Када уби надвојводу Фердинанда крај Миљацке, Да се мого тога дана Романије докопати, Сва га сила аустријска Не би могла да ухвати... Сами Господ са небеса Послао је Радована, Да сачува од покоља Српски народ оних дана, Кад опасност запријети Од балија и Хрвата, Када усред Сарајева Убили су српског свата. У једноме вијеку су Три пут покољ припремали И тек трећи пут су Срби Џелатима на пут стали,
Предвођени мудрим
вођом,
Kora данас у Хаг траже, Али сила никаква им Да га нађу не помаже.
Караџића Радована
Сваки часни Србин штити, Њега читав народ брани, Не могу га ухватити! Неће пуштит' тек онако Да се неко иживљава, Од свих пара што имају — Његова је скупља глава!
A жив им се предат
неће,
То нека је јасно свима, Унпрофору, нити Хагу, Ни нашијем изродима. Ако неко и покуша Радована да ухвати, Нити ће га ухватити, Нити ће се жив да врати! Нек срамотни плаћеници Прво ставе прст на чело И размисле колико би Коштало их то злодјело.
Moj гусларе, кажи
свима,
Преко струна тананије' Да Радован на предају Помислио никад није!
Нити ће се икад'
предат'
Крвницима српског рода, Он је био, и опет ће — Бити вођа свог народа!
(Божо Ђурановић)
|
