НА ЛОВЋЕН МЕ БРАЋО САХРАНИТЕ

Разбоље се црногорска дика Раде Томов пјесник и владика И господар Црне Горе мале Болест тешка муке додијале. Плућа боле али јека није Оде Раде на југ Италије Ђе су благи вјетрови и клима Ђе студена не долази зима То је мјесто владика тражио Да би мало боли ублажио Али ко је на крају вијека Нит му има спаса нит лијека. Што судбина проклета запише Мимо њену не може се више. Виђе Раде да му боље није Па одлучи велики геније Да се не би на самрти кајаי Да не буде жељан завичаја Да се мајци Црној Гори врати Рад би био Ловћен дочекати Да му оком врховр милује Да громове слуша и олује Кад планинским врховима бију Да орлове гледа ђе се вију Да послуша гусле и гуслара И опојну пјесму џеферфара Пољана га Обилића зове Да окупи своје соколове Црногорце мрке да погледа Да им земљу у аманет преда У присуству народних главара Да одреди новог господара. Ето Рада кроз Јадранске воде Ка гнијезду царице слободе Брод доплови до луке Которске Ђе чекају масе црногорске То је народ Црне Горе доша Да великог дочека Његоша Да својефа господара срету Био им је неђе у свијету А болест га проклета испила Донијели хајдучка носила Да понесу Рада Томовога Ка из боја друга рањенога. Па их ето уз стране Которске А уз Олимп земље Црногорске Похитали с мучеником овим На Цетиње под Кршом Орловим У Биљарду што је себи зида Ту да умре кад се не извида Ту да душу изпушти пјесничку На постељу леже болесничку. Болан Раде на постељи јечи Бол болује, што се не лијечи? Болест тешка ка мора поноћна Медицина пред њом је немоћна, Црногорски долазе прваци Одабрани људи и јунаци Да га виде, ријеч да им каже И од њега савјет да потраже. Па питају господара свога: "Господару бил нам казат мога Шта те боли, шта те тако мучи Шта ти отров на срце изручи? Или братске ране са Грахова Ил неслога српска од Косова Ил ти оста рана отворена Што не виђе јединство Словена?" Млади Рада са душом се бори Снаге нема али проговори Браћо мила, Црногорци моји Јунак није ко се смрти боји Прошлост наша о томе свједочи Да јој треба погледат у очи Шта ме боли рећי вам не бих могיо Али видим да ме боли много Спаса нема од болести клете Остављам вам тешке аманете НА ЛОВЋЕН  МЕ БРАЋО САХРАНИТЕ Са Ловћеном и мој гроб браните Да одмарам на ону висину У мојега стрика задужбину. Ту ми душа неће туговати Орловиће са мном друговати Желио сам од ране младости Да ми ође почивају кости. Онда даље браћо моја мила Остављам вам Станкова Данила Одабрיо сам тог синовца млада Неке срећно Црно Гором влада. Ја се надам у Бога вишњега да ће свијет сазнати за њега И вјерујем чврсто да ће знати Душманима на мегдану стати Још вам само пожељети могу Да чувате јединство и слогу Држите се ка браћа рођена И држите до дана суђена. Глас слободе што вас зове чујете Душманима никад не вјерујте Ето тако моји соколови Бог велики нек вас благослови И нека вам буде у помоћи Зоре свићи кад престају ноћи. То изрече лице преблијеђе Цре му се скупише вијеђе Срце стаде престаде да дише Лијепе се очи угасише Искре што су далеко гледале Да се никад више не упале. Ледна роса попаде по челу Тешко дому и српству цијелу. Бог велики што нема милости Одузе га у јеку младости Њега што је свијет задивио А како би да је поживио Но у тридесי и осму годину Оде Раде Боду на истину. Кад премину младост намучена И велика глава научена Какве српство неће родит више Црногорци њега опремише По правилѕ из прошлости давне И закону цркве православне У одежде свете владичине Нека земља у земљу почине. На Билјаеду црн барјак ставише Онда тужну вијест објавише Глас жалосни оде Црном Гором Плаче земља за великим сином Горски народ лије сузе горке Људи плачу туже Црногорке Лелек стоји кроз брда камена За генијем сваког времена Сви Цетињу славноме хитају Задњу пошту Раду да одају Да му руку и мртву пољубе Да пред Богом дио не изгубе Усред ове ђалости и туге Ево једне црногорске туге. Дивна као са Ловћена вила У одјећу црну се завила Смјерно уђе Биљарди на врата Примиче се до мртвога брата Пољуби га њежно и загрли То је људски закон неумрли Да срце рањено отвори Да с мртвијем Радом проговори: "Ој Владико сунце сјајно Куд се ово спремаш тајно У одежде твоје свете Дивна главо млад цвијете Ил си поша господару Светој цркви и олтару Да запопиш ђаке младе Да Божију службу раде Ил си можда жељу има На састанак с краљевима Ка што би ти приличило Мудра главо - горска вило Ил ћеш међу круне царске Царе земље слободарске Но ме друге мисли море Видим цвијет Црне Горе Сенатори и војводе И сердари дични роде Сви главари и јунаци Смркнули се ка облаци У Биљарду кад улазе Лију сузе низ образе. По њима бих рекла дико Да је теби свети стрико Поручио мили роде Да му хиташ у походе Лијепо ће да те срете Погледајте главе свете На сиротну Гору Црну Да с одупре душманину Ко што оће над у Бога Јел ће братска владат слога Без никога кућа није Но ће Перо и Ђорђије Управљати - срећно било Док прирасте млад Данило Којега си сив соколе На велике посла школе А момчад ће Црне Горе Гледат да те не покоре Ни по смрти ка ни прије Ради суда историје Ја се надам да ће знати Аманете поштовати За спас вјере и слободе И рад славе дивни роде." То изрече изађе на врата А ни једном не помену брата А одиста имала је кога Док ево ти Тома Марковога Има близу стотину година Па ка рањен оро са планина Дође старац више мртве среће Срце стеже заплакати нешће Или му се скаменише сузе Што му земља Радивоја узе Или ово јуначина стара Не заплака рад људскога ара Крст пољуби на заспале груди Али њежно да сина не буди Ледну руку пољуби и шљаку На овоме тужном састанку Дадоше му мјесто те почину У столицу свету владичину Па одатле говорити оде Црногорци чувари слободе Бог велики што свијетом влада Уграби нам Владику премлада Мени сина нама господара Нек му душа у рају одмара. До данас се његова важила И цијело српство куражила Па не ваља много прекукати И мртвога Рада обрукати Да нам сјутра свијет не би река Црна Гора да нема човјека Да на престо сједе мјесто њега То би било црно без биљега Па се надам у вас и у Бога Браниће те Рада и мртвога. Тако Томо Петровићу рече Ријечи му сјеку и лијече А жалост се над Цетињем свија Није шала кад прате генија Спремају га за задњег пута Но природа сурова и љута Ћуди своје показа настране Да на Ловћен Рада не сахране Или можда рад Божије воље Мрак се спушти на Цетињско поље Сунце црни облаци сакрише Бјетар дуну - муње ударише Ледна киша ко ит кабла лије То Цетиње запамтило није. Сури оро не би прелетио Врх Ловћена да би посјетио Ни вук горски што путује ноћи Не би мога до на Ловћен доћи Шта ће онда сиромаси људи Но природе поштовати ћуди. Ко ће божјој вољи пркосити Неће Рада на Ловћен носити Нек тијело његово почива У манастир Црнојевић Ива До некога бољега времена Чекат ће га врхови Ловћена. А на Ловћен вила одморила Вјечну кућу Раду отворила Чекајући његово тијело Сузе лије низ лице бијело Леле Раде  велика делијо Рано си се стрике зажелио Рано ти је земља омилила Што си братска саломио крила Црну Гору остави сиротну Мене јадну довијек коротну. Сирочад ти остадоше ђеца Витезови Горскога вијенца Што су себе славом овјенчали Сироче ти оста Шћепан мали И странице легедарне Луче Над којом се покољења уче Па како је српско огледала Родитеља свога оплакало А младости српској за лијека Остала је Ноћ скупља вијека Прелијепа љубавна идила Што је читав свијет задивила. Раде дико мој брате по Богу Никако те прежалит не могу Тугуј земљо а плачи народе За пастиром вјере и слободе Нек потекну сузе потоцима Нек жалости трају потомцима Благо Теби Петровићу Раде Срце стаде ал име остаде Којему се читав свијет диви Благо томе ко довијек живи. Повратак на ПОЧЕТАК                                                               Повратак на САДРЖАЈ