ЋЕТКО ПЕЈОВ ЕРАКОВИЋ
|
Ка
Страхинић што бијаше нетко,
Бјеше нетко капетане Ћетко. Са Тупапа из кршних Бањана! Страшан јунак јуначког племена, Из чувена бањскога племена. Који тридес' турских смаче глава, Те бесмртна припаде му слава, Да се прича до овијех дана, Да бијаше јунак од мегдана. Од мегдана и крвопролића, Ћетко Пејов од Ераковића! У бојеве страшне и крваве, Кад се турске сјецијаху главе, И косовске лијечише ране, Предвођаше јуначке Бањане, Од Граховца до Вучјега Дола, Под вођством су овога сокола. Вој војује по Херцеговини, И пркоси турској царевини, С јатаганом у десници руци, Ћетко иде, а бјежите Турци! За јунаштво из тијех мегдана, Књаз му даде звање капетана, Капетана од свијех Бањана! Капетански грб му капу краси, Шта је љепше може да украси. Мож' витеза као Ћетко што је, Да два грба на капи му стоје!! Сад послушај гусле и гуслара, Окле Ћетку и грб барјактара! У витешка и славна времена, Црногорска кад су но племена, Под командом књаза господара, Сва имала свога барјактара, Бањско племе имало га није, Барјак им се на Цетиње вије,
Скоро пупих
осамнаест година,
Договора не бјеше међ' њима, Који ће га јунак понијети, У Бањане барјак донијети! Свако братство иште барјактарство! Нема слоге код бањских главара, Час и чест је звање барјактара. И прије ће крвца се пролити, Него л' неко од њих иопустити, У бојеве сложни су ка браћа, А барјак би крвљу да се плаћа! Свако братство за барјаком жуди, Књаз Никола неће да пресуди, Но позива Сима Баћовића, С Бањанима да је сред Никшића, Ђе их чека царе од јунака, Батаљонског да преда барјака! У Бањане све што је најбоље, Сложно језди низ Никшићко поље, Дивно их је виђет, Боже мили, Књаз их пита јесу л' се сложили, Коме барјак да се данас преда, Без икакве свађе и иједа! Баћовић му Симо војевода, На то ка и прије одговара, "Нема слоге око барјактара", "Ти одреди ко нам је највећи", "А ми твоју нећемо порећи!" Књаз им на то рече ријеч' ваку, "Дајте барјак најбољем јунаку!" "А ко вам је јунак понајбољи, "Нек по вашој опет буде вољи!" Мудар књаже дивно им помаже! Сад педесет бањскијех главара, Не да траже свога барјактара. Који но ће понијет барјака, Но најбољег бањскога јунака! Љепше би им било да нијесу, Долазили у град под Требјесу!, Дивна ли је мука, шта је брука Јер не да се не договорише, Но се грдно међу се свадише! Што' во нема вас бијелог дана, Ераковић Ћетка капетана, Куд се дио, који су му јади, Шта но Ћетко капетане ради! Иде Ћетко умије и смије Код никшићког првог кујунџије, Оде Ћетко код Васа Златара,
Да му скује и грб барјактара.
Скиде капу а дукате вади, Наређује да се грб уради! Кад ујутро бијели дан свану, Ћетко Пејов с Бањанима бану, Испред књаза како им и каза, Па их пита српски књаз Никола, "Кажите ми којег сте сокола, "Изабрали за свог барјактара, А војвода Симо одговара, "Ти знаш књаже нашу причу стару, "Договора нема господару! Љутит књаже само што не плане, Но искочи Ћетко капетане, Да помири књаза и Бањане. "Ево књаже, договора има, "Барјактар је пред твојим очима, "Барјактарски грб сам већ пришио, "Дај ми барјак господаре мио!" А књаз гледа Ћетка и Бањане,
Богу вала оћели да
плане,
Па он пита Ћетка капетана, ''Ко ти барјак даде од Бањана," Одговара Ћетко "Ти га даде", А књаз љутит испред Ћетка стаде, Већ му бјеше у се пресудио, Па завика "Је си л' полудио",
Ћетко Пејов свима
одговара,
"Је ли ријеч била господара, "Батаљонског да спрема барјака. "За најбољег бањскога јунака, "Па дај барјак господаре мио, "Ћетко га је Пејов заслужио, "И под ове моје старе дане, "Најбољи сам јунак у Бањане, "Ко је бољи нек на мегдан стане, "И нек барјак носи у Бањане!!! А да видиш бањских соколова, Сви гледају у Ћетка Пејова, Најбољи је јунак добро знају, Сложно Ћетку барјак честитају. Бањско племе као једно братство, "Нека му је срећно барјактарство" А књаз гледа два грба на капи. Које нико још носио није, Нико прије и нико послије!" |
