БОКЕЉЕВ САН

Ноћ је глува и нијема Ни облака ниђе нема Атмосфера мирна чиста Звијездано се небо блиста. Оркан спава ко' стијена А океан задријема Сву природу сан савлада А типином дух завлада. И све дише једним духом А ја летим у ваздуху На Орјенту свијетломе На коњицу крилатоме. Летим као 'летрик струја Летим брже но олуја Летим као људска миса Ко би боље и описа. Груди ми е бјеху стисле К'о да вјечни санак мисле Попала ме смртна роса Од страхоте расте коса. Очи стале отворене Као да су саливене У најкраћи тренут ока Предамном је била Бока. Сва страхота мене мину Кад угледах домовину Испод мене коњић хрже И зачас се нешто трже. Сави крила подви плећа И на земљу доле слеће Баш на српско Бадње вече. Тад се живот мој поврну А коњић се мој обрну Мало крила своја стреса И полеће пут небеса. Ја с' окрећем тамо вамо Чини ми се све познано На истоку Ловћен то је На западу то осоје. Испод куће ено врата Са мирисом распросута Испод врата море плаче А на њему галеб гаче. Ено царске цесте дуге Кућа моја нема друге Видим ону мурву стару Видим натпис на дувару. Ено алке таком Христа А на врата она иста У прси ми срце гори Предамном су моји двори. А у кући ко ће бита Није лако погодити Можд' у кући странац да је Што Божића не познаје. Може кућа да је пуста Без чељади и имућства Можда су се моји мили На свијет други раселили. У срцу ми зебње бију И ја ступих у авлију Све ми срце јаче туче Чујем како голуб гуче. Па се попех уза стубе Кад бадњаци српски дубе На крајеве засјечени И бршљеном закићени. То ми даде снагу срцу Па изађох на терасу Па терасом мало пођох. И прозору једном дођох Па погледах тамо шта је Кад у соби свјетлост сјаје Божје дрво видим ено У чесницу забодено А застава од три боје Низ Божићно дрво стоје А поред те заставице. Виђу ваган пун пшенице А у њему свијеће мале Што ће сјутра да се пале Мајка Божја и Дух Свети И Син Божји разапети И кандило отприлике А по зиду више слике Стеванова! Душанова! И проклети бој Косова Како Милош цара пара Азијатског господара Видим Књаза од Србије И Књаз пјесник с њиме ту је Два чибука прострла се А испред њих гусле висе. Ма на њима струна нема Ка да стоје за спомена. Ја терасом мало пођох И прозору другом дођох И погледах тамо шта је Кад и тамо свјетлост сјаје. Божје дрво видим ено У чеснацу забодено А бадњаци српски мили На огањ се укрстили. Поред огња видим оца Посједио као овца Чибук пуши у дим гледи Ниским ништа не бесједи. С друге стране огња тога Видим млађег брата свога са здравицом у рукама. Иза главе моме брату Видим жену непознату Па помислих с истог мјеста Ово мора бит невјеста. Двије моје сеје миле Сигур су се надомиле А и мајка мајка мила Давно ми је преминула. Ја сам тада мали био Ма сам добро запамтио Сјутра ћу јој на гроб бити Сузама га оквасити. Па помислих да ћу тада У двор ступит изненада Но се бојим оцу моме Да у часу не би томе Издахнуо од радости Па ја шта бих од жалости Ал' помислих неће бити Но у радост љепше смрти, Радостан ће умријети Неће ништа пожељети Па се вратих низа стубе Ђе бадњаци српски дубе. Узех бадњак у наручје Загрлих га оберучке Па одатле не знам више Врата ми се отворише. Добар доме добро вече И сретно вам Бадње вече А невеста у том часу Божићним ме житом засу. Низ лице ми суза точи Са ријечима братац скочи Здраво био брате мио И вазда се веселио. Мио тата ево брата Отац паде око врата К'о нијеми оба бјесмо Проговорит не умјесмо. Ја у томе веселишту Метнух бадњак на огњишту Онда кућу окадисмо И Богу се помолисмо. А из тога часа славна И вечера бјеше справна Посна бјеше ма укусна Рујна вина и купуса. Бјеше рибе и погаче И ракије Лозоваче Приганица драге воље Ја не тражих ништа боље. Вечерајућ' питам оца Што је празна оружница? Од ње нема ни корица Ни од мача ни ханџара А камо ли џефердара. И што Божић мучки тече Ко да није Бадње вече Нити грми нити сјева Нит' Божићна слава пјева Што не пуца ниђе пушка Нити пјева глава мушка? Драги сине отац рече Да нама ћесар све исјече Све то нама ћесар згњави Као један тирјан прави. И момака наших неста Са њима нам радост преста Како оче па зар тако И слобода спала на то Врата бјеху отшкринута Пуцах пушком 2-3 пута. Виђех оцу не би мило Чело му се намрштило Ма за љубав свога сина Само слеже раменима. И још ћаше причат света Него сила претече га Ћесарева два џандара Ко' два турска зулумћара Отворише без куцања Уљегоше без питања Ко' но прије пушком мета Ја сам мета па што смета? Знаш ћесарев закон пише Не смије се пуцат' више Ја сам пуц'о ја признајем Свом Божићу част одајем Ако су ти рози дужи А ти хајде па ме тужи. По Божићу тамо стићу Али Божић прославићу Море Влаше збори лакше Овакви се теб' не плаше Служим цара налог ми је Да те водим до штације. Своју дужност морам вршит' А како ћеш ти обршит' То је за ме брига мала Да ћеш скапат на вјешала Ћесарев је закон за те И за оне њом подате Царска влада и вјешала То је за ме само шала. Но ти иди безтрвности Па се учи учтивности И како ћеш опет ући Непознатој туђој кући Да не ступиш к'о живина Заслужит' ћеш још батина. Та ћесарев закон важи Колико један посо вражји Но се мичи с мога прага До црнога иди врага Влашкога ти Бога твога Уд'рит ћу ти триста нога. Па да паднеш ту предаме Као једна врећа сламе Да запамтиш пред ким стојиш И какве ми рјечи збориш. С тобом нећу препирања Но те водим завезана И то одмах ево како Мећи руке наопако. Ако ми се недаш везат Нећу с тобом час отезат Него видиш овај ражањ Дугачак је један шежањ. Груди ћу ти с њим прибити Отворену крв пролити Кроз ребрене твоје кости Живо ћу ти срце 'збости. Ама нећеш поганове Никад пробит' груди ове Ово срце српски бије Ко уплашит њега смије. За њим стоји сила јака Све самијех слободњака Ко противу ње се дигне Њега вјечни санак стигне. Што поганство своје кријеш Ајде удри ако смијеш. Што се мене тиче за те И заставе што имате. Брке су ми ту засук'о Из свијета се сад довук'о Да законе царске кршиш И ту мени да пркосиш. Ни реч више предај се Или живот угаси се Баш нека га нек' се гаси. Теби ова вако гласи Па извадих револвера Из ока му ватра сјева Па он уби обојицу И више њих мртвих пјева. Сад ту лежи повукошо И продата царска душо Поганове гад изроде Домовине и слободе Нека знате Божић што је И како се он поштује. А сад збогом опростите Ником ништа не казујте Све на мене обаљујте Па побегох уз главицу Докле дођох на границу. Пре Божићне ране зоре На границу Црне Горе Ту слободу нађох милу И мојега коња вилу.  Повратак на ПОЧЕТАК                                                               Повратак на САДРЖАЈ